Děkujeme všem dárcům za finanční prostředky proobčany vytopených srbskýchměst Obrenovac a Krupanj.Bylo vybráno přes 27 000 Kč. Za ně jsme pořídili polštáře a přikrývkypro nejchudší z vyplavených.Děkujeme i za dar školních brašen.Zde si můžete prohlédnout fotoz předávní vašich darů. Ještě jednou díky za vaši štědrost.
Имамо 956 гостију на мрежи
DOPORUČENÉ KNIHY
Alexander DORIN
SREBRENICA
Právě (19.12.2013) vyšla výborná kniha.
Alexander Dorin, Švýcar s jihoslovanskými kořeny, odhaluje snad největší mediální a politický podvod, který byl na nás dosud spáchán. Českému čtenáři přináší mnoho otřesných faktů a dosud chybějících informací. Kniha zároveň nepřímo ukazuje na hanebnou úroveň české mediální scény. Její čtení nedoporučujeme zarytým pravdoláskařům. Mohla by u nich vyvolat silnou depresi či infarkt.
Kniha plná faktů z nedávné historie Evropy, jejichž zveřejnění se mnohým mocným dnešního světa nelíbí. Ukazuje na pravé viníky posledních balkánských válek a krvavého rozpadu Jugoslávie. Čtení této knížky vás nenechá lhostejnými.
Велика Хоча
Село
Велика Хоча се налази у општини Ораховац и удаљено је 4 км југоисточно од града
Ораховца у јужном делу Србије.
Први
пут се спомиње 1198-1199 у Хиландарској Повељи Стефана Немање.Данас је то србска
енклава у саставу општине Ораховац и административно седиште локалне канцеларије.Цела
енклава је под заштитомнемачких војних снага.
Према
податцима локалне канцеларије 2001.године, Велика Хоча имала је 622 становника
.Њихов број се 2007 године смањио на 611 становника , а прилликом моје последње
посете Косова у октобру 2008 године тај број износио је само 590 становника.До смањења
тог броја дошло је услед исељавања и одлазка 23 особе у Норвешку где су затражили
и добили азил.Док за сада 5-6 породица размишља да се одсели и чека на такву могуцност.
У
селу је стара школа коју је 2000-2001 године похадјало 98 ученика, а 2007 године
је похадјало 64 ученика ову школу, а последнěји податак из 2008 године указује да је тај број ученика износио 53.У селу се годишње роди
2-3 деце, али за њих овде нема ни јасли, ни обданишта.Ко има могуцност може дете
водити у србски део Ораховца, где се налази обданиште“Балтазар“које ради два пута
недељно.Ова србска енклава позната је по производњи доброг и квалитеног вина.Вецина
становника се бави гајењем винове лозе, али само у случајевима када је то могуце
.На први поглед се тачно препознаје који је виноград у власништву Срба, а којиу властништву Албанца.
Србски
виногради су у околини потпуно уништени и опустошени, док албански су уредно обрадјивани
.Због овакве ситуације је јасно што Срби обрадјују винограде само на територији
која припада селу Велика Хоча.Преко те границе ниједан Србин неузгаја винову лозу
, нити се упушта у било који рад, а има за то два рационална разлога.
Један
је страх за властиту безбедност ,здравље и живот, а други разлог је да би резултат њиховог мукотрпног труда на крају пао
на немилост албанским вандалима и да од могуцег рода не би остало ништа.Разумљиво
је да се такав ризик заобидје..
Нажалост
имали смо могућностда на нашем првом путу
по Косову заједно са Јарославом Фолдyномодслушамо једну од многих тужних животних прича.Срели смо и упознали једног старијег човекакоји сада живи код пријатеља у Великој Хочи.Ту
смо са њим седели,а он нам је причао да има своју кућу и виноград само 5 километара
удаљену одатле, али је уствари без куће, пошто у његовукући и
на виноград се доселио Албанац.На наше питање, зашто се неврати тамо да живи када
је то његово властнишво, нам је тужно одговорио
да је то покушавао.Чак је покушао да сеса
Албанцем договори да му продакућу и виногради да се разидју као људи, али није успео.Уместо
тога био је исмејан и било му је речено да је то албанска кућа, као и виноград албанска
земља,а он да нестане и да се губи одатле тако су га истерали
из властите куће
Саслушати
причу човека који о себи каже да једина његова имовина која му је остала је то што
има на себи од гардеробе, у нама је заиста пробудила велики осећај одпора против
такве неправде , осетили смо потребу да његову причу ширимо даље да би о њој сазнало
што више људи.
Потребно
је нагласити да овај старац се обратио за помоц на мировне снаге КФОР, на све организације
у регијону, које би имале компетенцију да његову ситуацију реше.До данашњег дана
му нико од њих није одговорио , помогао или му понудио било какво решење.
Надам
се да приликом следеће посете Косова цемо објавити наставак његове приче, али и
осталих и да цете имати могуцност да упоредите да ли се за годину дана од проглашења
независне државе променило нешто за Србе који живе на Косову.У наш пројекат“АДОПЦИЈА
НА ДАЉИНУ“ су се уклучиле следеће породице:ГОГИЋ,СТАШТИЋ,МИЦИЋ,ЛУКИЋ,МАНИТАШЕВИЋ.
Са
слика и снимака можете видети њихове приче, потребе.,жеље, али и њихов страх од
будоућности и осећај да су у властитој земљи другостепеним градјанима.